BIOENERGIJA

Šta podrazumeva termin bioenergija?

U doslovnom značenju to je „energija života“, odnosno „životna energija“. U energetici se za ovaj termin vezuje deo energetskih izvora iz grupe obnovljivih izvora energije, i najčešće se pod njime podrazumevaju samo biomasa i biogas, iz razloga što su upravo oni produkti „žive” prirode.

Šta obuhvata regulatorni okvir za bioenergetski sektor u Srbiji?

Sektor bioenergije u Srbiji definiše nacionalno zakonodavstvo (Zakon o energetici i Zakon o efikasnom korišćenju energije), nacionalni strateški okvir (Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine, Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije i Program ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije za period 2017-2023), kao i međunarodno preuzete obaveze (Ugovor o osnivanju energetske zajednice i relevantne EU Direktive čije inkorporiranje u nacionalno zakonodavstvo proističe iz procesa pridruživanja EU).

Koji su relevantni subjekti u oblasti bioenergije u Srbiji?

Problematikom u oblasti bioenergije u Srbiji se, u skladu sa nivoima nadležnosti, kao i svog položaja u bioenergetskom sistemu. U prvom redu to su Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Agencija za energetiku Republike Srbije, kao i jedinice lokalnih samouprava. Prolematikom bioenergije se bave i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, Privredna komora Srbije, JP Srbijašume, kao i različite naučno-istraživačke institucije. U delu proizvodnje i potrošnje energije prisutne su toplane u gradovima/opštinama, zatim korisnici usluga sistema daljinskog grejanja, ali i svi koji koriste individualna ložišta na neki bioenergetski izvor. S obzirom na širi značaj koji ima, u ovaj sistem je uključena i stručna javnost, organizacije civilnog društva, mediji, lobi fosilnih goriva, ali i međunarodna zajednica.

Koliki su potencijali Srbije u oblasti bioenergije i koliki je udeo ovog sektora u energetskom bilansu zemlje?

Ukupni raspoloživi potencijal OIE u Srbiji iznosi 5,65 miliona ten, od čega se koristi ispod 40%. Bioenergija, u formi biomase, u obnovljivim izvorima energije učestvuje sa 61%, od čega je veći deo neiskorišćen. Od biomase najviše se koristi drvna biopmasa, uglavnom poreklom iz šuma, sa udelom od 96,87%, dok ostatak uglavnom pripada poljoprivrednoj biomasi, uglavnom iz ostataka od poljoprivrednih kultura. Energetski zasadi i biorazgradivi otpad se za sada ne pojavljuju u energetskom bilansu Srbije. Ukupna primarna proizvodnja energije u Republici Srbiji je u 2018. godini iznosila 10.024,8 kten, od čega su obnovljivi izvori energije učestvovali sa 20,75%, odnosno 2.080,5 kten. Biomasa i biogas su u ukupnoj primarnoj proizvodnji energije učestvovali sa 11,44% (odnosno 1.146,5 kten), dok je posmatrano posebno, udeo biogasa iznosio 0,23% (odnosno 22,9 kten).

Kakve su međunarodno preuzete obaveze Srbije u oblasti primene OIE?

Еvropske integracije Republike Srbije, sa sobom nose i ispunjenje određenih obaveza. U oblasti energetike, one su uglavnom u okvirima Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, čiji je potpisnik i Srbija, a koji je stupio na snagu 2006. godine. Od tada se prati usklađivanje „energetske” regulative zemalja potpisnica sa regulativom na nivou EU. Kao direktne posledice preuzimanja ovih obaveza i primene relevantne EU Direktive, Srbija se obavezala i na sledeće:

• Učešće OIE u bruto finalnoj potrošnji energije od 27% do 2020. godine

• Učešće OIE u bruto finalnoj potrošnji u sektoru saobraćaja od 10% do 2020. godine

• Donošenje uredbe o merama podsticaja u oblasti proizvodnje električne energije od OIE

Kako je Srbija pozicionirana u odnosu na Evropu, kada je reč o upotrebi bioenergije?

Na nivou EU28, OIE u primarnoj proizvodnji energije učestvuju sa 29,88%, a razlike među zemljama su veoma izražene, npr. dok je u Finskoj učešće OIE čak preko 61%, u Nizozemskoj je taj udeo ispod 16%. U energetskom bilansu Srbije za 2018. godinu, OIE učestvuju sa 20,75%, od čega je udeo biomase 11,21%, a biogasa 0,23%. Udeo biomase u Srbiji je daleko ispod udela koji ima Finska sa 45,28%, ali je isto tako i daleko veći od Nizozemske gde je ovaj udeo 3,68%. U slučaju biogasa Srbija je daleko od poređenja sa zemljama EU28, gde npr. Slovačka ima čak 2,48%, Hrvatska 1,75%, Finska 0,95%, a Slovenija 0,71%.

Kako država Srbija podstiče veću upotrebu bioenergije?

Srbija podsticaje sektoru bioenergije vrši na nekoliko različitih načina i nivoa. Svakako najznačajniji podsticaju su: plaćanjem „feed in” tarifa, finansiranjem kapitalnih projekata u ovom sektoru, finansiranjem pojedinačnih projekata u sektoru energetike (kao rezultat bilateralnih pregovora sa Vladom Savezne Republike Nemačke), plasiranjem novca u energetsku sanaciju i rekonstrukciju javnih zgrada (preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima), kao i kroz Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti.

Da li na lokalnom nivou postoje podsticaji za upotrebu bioenergije i koji su?

Lokalna energetska politika u Srbiji regulisana je Zakonom o energetici i Zakonom o efikasnom korišćenju energije. Navedeni zakoni ne definišu postupanje i rad lokalnih samouprava, u kontekstu bioenergije, ali sa druge strane postavlјaju dovolјno široke okvire za mnoge delatnosti, povezane sa upotrebom OIE, uklјučujući i bioenergiju. Alati koji su gradovima i opštinama ostavljeni na korišćenje, u kontekstu podsticaja sektoru bioenergije su: budžetski fondovi za zaštitu žvotne sredine iz kojih je moguće, kroz različite programe subvencionisati građanstvo za upotrebu bioenergije u cilju ostvarivanja energetske efikasnosti i smanjenja zagađenja životne sredine; zatim lokalni budžeti sa svojim programskim budžetskim linijama namenjenim za finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za objekte javne namene u kojima se planira konverzija sistema grejanja sa fosilnih goriva na drvnu biomasu; ali i direktne investicije u konverziju postojećih i izgradnju novih toplanskih sistema daljinskog grejanja.

Koje lokalne samouprave prave iskorake u održivoj primeni bioenergije na svojoj teritoriji?

Nekoliko gradova i opština u Srbiji, pokazuje ozbiljnu rešenost i preduzima konkretne korake u oblasti održive upotrebe bioenergije, konkretno u procesu proizvodnje toplotne energije, pre svega. Opština Priboj iz Zlatiborske oblasti, krupnim koracima grabi ka izbacivanju fosilnih goriva iz upotrebe u svojim sistemima daljinskog grejanja, na taj način ostvarujući cilj koji je sebi zacrtala priključenjem inicijativi „Povelja gradonačelnika”. Svojom aktivnom energetskom politikom na lokalu ističe se i Grad Šabac, koji ulaže velike napore u energetsku sanaciju zgrada kolektivnog stanovanja. Na ovaj način se optimizuje potrošnja energije, uz istovremenu zamenu fosilnih goriva jednim delom, drvnom biomasom. Grad Užice, je pionir u Srbiji kada je reč o sufinansiranju mera energetske efikasnosti u objektima individualnog stanovanja, sa posebnom merom usmerenom na nabavku kotlova na pelet. Šestu godinu za redom, ova lokalna samouprava izdvaja značajna sredstva za podsticaj energetskoj efikasnosti, u kojoj je prepoznala način da se bori sa konstantnim zagađenjem vazduha. Da zapadna Srbija prednjači u održivoj upotrebi bioenergije, potvrđuje i Opština Mionica, koja je krajem 2019. pustila u rad novu toplanu na biomasu, koja zagreva sve javne ustanove u opštini, uključujući i osnovnu školu i dečije obdanište. U ovoj opštini već razmišljaju da ovoj toplani priključe i stambene objekte. Veliku proaktivnost pokazao je i Grad Pirot, koji je uz tehničku podršku GIZ DKTI projekta „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” uspeo da realizuje jedno od prvih javno-privatnih partnerstava u Srbiji, kada je reč o grejanju 5 školskih objekata u gradu, na drvnu biomasu. Jedno je sigurno – po primere dobre prakse, kada je reč o održivoj upotrebi bioenergije, više nije potrebno ići van granica Srbije.

Koje su najveće prepreke za šire korišćenje bioenergije u Srbiji?

Kao osnovne prepreke za šire i efikasnije korišćenje bioenergije u Srbiji, izdvajaju se: nedostatak političke volje među donosiocima odluka, nespremnost za promenu ustaljenog načina funkcionisanja, centralizovano donošenja odluka koje se tiču proizvodnje i potrošnje energije na lokalnom nivou, lobi fosilnih goriva, monopoli na tržištu i nedostatak alternativa, nerazvijenost tržišta bioenergije u zemlji (nestabilnost cena, kvaliteta, ponude i tražnje), velika konkurencija između potrošača drvne sečke (industrija OSB ploča i toplanski sistemi), nepostojanje spremne projektno-tehničke dokumentacije za investicije sa državnog nivoa, nerazumevanje značaja i koristi koje korišćenje bioenergije nosi za lokalni/regionalni nivo, neznanje i strah od novog.

Dokumenti: