KONTROLA KVALITETA DRVNE BIOMASE

Šta je to kvalitet biomase?

Kvalitet biomase pradstavlja niz svojstava koji ima određena vrsta biomase, odnosno određena vrsta drvnog  goriva. Ova svojstva značajno određuju obim primene datog goriva i služe za razvrstavanje goriva u različite klase kvaliteta. 

Kvalitet drvnih goriva je zapravo jedna veličina kojom se definišu sva ona svojstva koja mogu biti od značaja za najširu primenu drvne biomase. Najvažnija svojstva su izgled, oblik, poreklo, zapremina, masa, nasipna gustina, sadržaj vode u drvetu, distribucija čestica (kod sečke), hemijski sastav, sadržaj pepela, energetska (toplotna) moć itd.

 Na osnovu čega se određuje kvalitet drvne biomase?

Kvalitet drvne biomase određuje se na osnovu međunarodno ili lokalno priznatih standarda. Na pojedinim tržištima prisutnija je upotreba međunarodnih standarda, dok je na nekim drugim prisutnija primena njihovih lokalnih standarda. Zajedničko za sve standarde je da imaju za cilj da jasno definišu kvalitet određenog proizvoda ili usluge, a kako je trgovina već odavno poprimila globalni karakter to se s vremenom javila potreba da budu razvijeni standardi koji će važiti za šire prostore. 

Na globalnom nivou to su ISO standardi koje donosi Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), dok su npr. u Evropskoj uniji to EN standardi koji uglavnom prihvataju ono što je u ISO standadima pa evropski standardi nose oznaku EN ISO i neku numeričku vrednost koja određuje na šta se standard odnosi. Srbija prihvata ove standarde kao svoje, a donosi ih Institut za Standardizaciju i oni nose oznaku SRPS EN ISO. U ovom trenutku većina standarda za biomasu nije prevedena već su zvanično prihvaćeni i proglaseni kao srpski standardi na engleskom jeziku.

Kao i u drugim delatnostima standardi nisu zakonska obaveza, već se dogovorno određuju između prodavaca i kupaca.

Ko može da kontroliše kvalitet drvne biomase?

Kod kontrole kvaliteta drvne biomase postoji više metoda. Neke metode su standardizovane, odnosno postoje standardi koji najpreciznije opisuju određenu metodu, dok neke metode nisu standardizovane ali su u primeni jer su jednoatavnije od standardnih a daju zadovoljavajuću tačnost.

Potrebno je znati da je neka svojstva moguće kontrolisati u vanlaboratorijskim uslovima, a da je za neka druga potrebno imati dobro opremljene laboratorije. Pojednostavljene metode odnose se na one osobine koje je moguće utvrditi van laboratorije, najčešće na samom mestu prerade ili prilikom istovara u toplani. Najkonkretniji primer je pojednostavljena metoda za kontrolu kvaliteta drvne sečke koju mogu da sprovedu i obučeni ložači u toplanama. Ovom metodom utvrđuje se sadržaj vode u srvetu, nasipna gustina i distribucija čestica po veličinama, a to su zapravo metode koje tehnički mogu da stvore probleme u radu kotla.

Sa druge strane postoje i osobine kao što su toplotna moć, hemijski sastav drveta ili hemijski sastav pepela za koje je potrebno imati značajnu laboratorijsku opremu i visokoobrazovan stručni kadar sa iskustvom pa se to zapravo radi samo u specijalizovanim laboratorijama za karakterizaciju goriva.

U slučaju bilo kakve vrste spora između prodavca i kupca priznaje se jedino utvrđivanje kvaliteta u akreditovanoj laboraatoriji po standardom propisanim metodama.

Da li svaki kotao može da sagoreva biomasu svih klasa kvaliteta?

Ne može ! Ovo je najčešća greška koja se u praksi događa, a naročito u sredinama u kojima se tek počinje sa korišćenjem drvne biomase, posebno kada je u pitanju korišćenje drvne sečke. 

Kod orišćenja peleta i briketa ovo je dosta manja briga jer su to homogena goriva i sadržaj vode u njima je stalan i sami proizvodni procesi su takvi da je sadržaj vode postojan.

Sa druge strane, drvna sečka može da ima vrlo različitu količinu vode. Najjeftiniji su kotlovi koji koriste drvnu sečku bez kore i lišća, a vlage ispod 35%. Oni su istovremeno su energetski najučinkovitiji. Mađutim, da bi drvo imalo manje od 35% vlage ono mora da se lageruje i da stoji na promajnom mestu godinu dana što poskupljuje proces i sečku ove vlažnosti čini najskupljom. 

Sa druge strane postoje kolovi koji su dizajnirani da saagorevaju drvnu sečku vlažnosti preko 55% što je praktično sveže posečeno drvo i u kojoj ima dosta zelene frakcije odnosno dosta lišća, iglica i kore. Zelena frakcija daje pepeo koji ima dosta nižu tačku topljenja od pepela iz čistog drveta pa se od pepela zelene frakcije stvara šljaka. Ako ima dosta zelene frakcije to znači da će imati dosta šljake, a ako se to nađe u sofisticiranom kotlu koji zahteva vlagu ispod 35% ta šljaka će uzrokovati ozbiljne kvarove za koje ne važi garancija proizvođača. 

Zato je važan PRINCIP SVIH PRINCIPA – prvo odredimo koju vrstu drvne sečke možemo dobiti cele godine na datoj lokaciji, pa na osnovu toga biramo kotao. 

Koje zakonske regulative tretiraju kvalitet biomase?

Ne postoje striktne zakonske regulative u pogledu kvaliteta drvne biomase. Kao i u drugim delatnostima standardi nisu zakonska obaveza, već se dogovorno određuju između prodavaca i kupaca. 

Ovde važi opšte pravilo da se prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora između prodavaca i kupaca definiše koji će se standard primenjivati i da se u ugovor unese oznaka samog standarda. Na ovaj način u slučaju sudskog spora ili arbitraže postupajući organ zna na osnovu čega treba da donese konačnu odluku.

Postoje li neka ograničenja za upotrebu  u pogledu kvaliteta?

Zakoni kojima se tretira oblast zaštite životne sredine predviđaju neka ograničenja u pogledu korišćenja različitih vrsta goriva, pa tako i goriva od drvne biomase. Ovde se pre svega misli na ograničenja u pogledu hemijskog sastava drveta i pepela jer sagorevanjem drveta teški metali sadržani u drvetu mogu postati zagađivači.

Ova ograničenja su globalni trend pa prema tome i standardi tretiraju ovu oblast. Drvna goriva koja su dobijena od biomase koja potiče od čistog drveta iz šuma nosi oznaku kvaliteta „A“. Sa druge strane goriva nastala od biomase pored saobraćajnica, sa plantaža na jalovištima rudnika, od orezina iz parkova ili od ranije korišćenog drveta moraju se obeležavati oznakom „B“ i njihova upotreba zahteva stalnu analizu hemijskog sastava da bi se dozvolilo korišćenje. 

Da li je biomasa od bukve i hrasta najkvalitetnija?

Vrsta drveta od kog se dobijaju drvna goriva nije od značajne važnosti, jer sve vrste drveta pri istoj vlažnosti daju gotovo identičnu toplotnu moć, odnosno razlike u toplotnoj moći jednako vlažnog drveta su manje od 5 %. Dakle ako i bukva, hrast i smrča imaju istu vlažnost 40% sve tri vrste imaju istu toplotnu moć. Ovo naravno važi i za sve ostale vrste drveća.

Lišćari imaju manje učešće kore od četinara pa im se u tom smislu može dati prednost jer će stvarati manje pepela i manje šljake u kotlu. Dakle, možemo izvesti zaključak da uz adekvatan kotao nema loše drvne biomase.

Da li je moguće baš sve iskontrolisati?

Nije moguće svuda i uvek baš sve iskontrolisati, ali to nije ni poenta kontrole kvaliteta u slučaju biomase. Neće kotao stati na prvi ulazak biomase lošijeg kvaliteta od predviđenog, ali hoce ako se u kontinuitetu ne poštuju zahtevane norme kvaliteta.

Važno je da postoji permanentna periodična kontrola kako se ne bi dogodilo da kotao dobija biomasu neodgovarajućeg kvaliteta u dužem periodu jer će svaki kvar koji se tako dogodi rezultirati odbijenom reklamacijom kod proizvođača kotla.  

Šta ako dobijemo biomasu koja nije zadovoljavajućeg kvaliteta?

Najbolje je da korisnici organizuju uzimanje uzoraka za kontrolu kvaliteta prilikom isporuke svake nove ture drvne biomase. Uzorak se takođe uzima po standardom propisanoj metodologiji. 

Ukoliko se obradom uzorka utvrdi da je biomasa neodgovarajućeg kvaliteta potrebno je kontaktirati dobavljača sa zahtevom da zameni spornu turu i da otkloni nedostatke u proizvodnji koji su mogli da dovedu do gubitka kvaliteta.

Ukoliko dobavljač ne prihvati reklamaciju na osnovu obrade uzorka po pojednostavljenim metodama, za zvaničnu reklamaciju mora se izvršiti kontrola od strane akreditovane laboratorije i po standardom propisanoj metodi.

Kako sagorevanje biomase utiče na kvalitet vazduha?

Sagorevanje drvne biomase ima mnogostruko povoljniji efekat na zagađenje vazduha od bilo kog drugog goriva. Ovo se naročito odnosi na emisiju CO2 u vazduh. Emisija CO2 iz drveta je 4 puta manja nego iz gasa, 9 puta manja nego iz mazuta i čak 12 puta manja nego iz uglja. Istovremeno emisja čvrstih čestica i čađi je takođe daleko manja kada se koristi bilo koje gorivo od drvne biomase.

Drvo je takođe CO2 neutralno jer se u procesima sagorevanja drveta oslobodi ista količina CO2 koja bi se oslobodila u procesima truljenja da to drvo ostane u šumi i odumre odnosno istruli prirodnim putem. Jedna od zanimljivosti koje ljudi ne znaju jeste da prestarele šume u kojima su počeli procesi odumiranja drveća zapravo ispuštaju u vazduh velike količine CO2.

Dokumenti: