KVALITET VAZDUHA I KLIMATSKE PROMENE

Kako se određuje kvalitet vazduha?

Kvalitet vazduha se određuje merenjem određenih gasova i čestica u vazduh i na osnovu koncentracije ovih zagađujućih materija definiše se njegov kvalitet. Merenjem koncentracije zagađujućih materija u vazduh utvrđuje se da li su koncentracije u opsegu graničnih vrednosti, utvrđenih na osnovu naučnih saznanja, kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu. Zagađujuće materije koje se najčešće prate ali i koje imaju najveći uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu su sumporni i azotni oksidi i suspendovane čestice (PM2.5 i PM10), ali se mogu uključiti i druge zagađujuće materije. Na osnovu koncentracije zagađujućih materija određuju se indeksi kvaliteta vazduha, koji služe za lakše definisanje i razumevanje kvaliteta vazduha u datom trenutku. Zakonom o zaštiti vazduha definisane su nadležnosti za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha, kao i njegov kontinualni monitoring na državnom i lokalnom nivou. 

Šta je državna i lokalna mreža mernih stanica i koji su najveći zagađivači vazduha u Srbiji? 

Državna mreža mernih stanica podrazumeva sistem automatskog monitoringa kvaliteta vazduha na celoj teritoriji Republike Srbije, na 48 mernih mesta koje prati Agencija za zaštitu životne sredine, kao  nadležno telo u okviru Ministarstva zaštite životne sredine. Na sajtu agencije mogu se naći podaci na satnom nivou o kvalitetu vazduha izraženi kroz pet kategorija kvaliteta vazduha: odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen. 

S druge strane, autonomna pokrajna i lokalne samouprave zadužene su za uspostavljanje i održavanje lokalnih mernih mesta, koje upotpunjuju državnu mrežu mernih stanica. Lokalne kao i državne stanice mere različite zagađujuće materije u zavisnosti od lokacije na kojoj se nalaze i potrebe za kontrolom određenih zagađujućih materija. 

Proračunom emisija zagađujućih materija ustanovljeno je da su najveći zagađivači vazduha u Srbiji termoelektrane koje koriste ugalj (niskokvalitetni lignit), sistemi grejanja (toplane i individualna ložišta), industrija, drumski saobraćaj i poljoprivreda. 

Na koji način korišćenje biomase može da doprinese boljem kvalitetu vazduha? 

Kada govorimo o korišćenju drvne biomase, ona se koristi u sistemima grejanja, kao što su toplane i mala mreže za grejanje javnih zgrada, ali se u najvećem udelu koristi i za zagrevanje domaćinstava u individualnim ložištima. Zamenom fosilnih goriva, kao što su mazut i ugalj, drvnom biomasom u sistemima daljinskog grejanja, dolazi do smanjenja emisija azotnih i sumpornih oksida, čime se direktno doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha u lokalnim samoupravama. S druge strane, što se tiče individualnih ložišta, efikasna upotreba ogrevnog drveta u individualnim ložištima, može doprineti velikim delom poboljšanju kvaliteta vazduha, kao i zamena postojećih peći kotlovima na pelet, čija je efikasnost daleko veća. Projekat „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ je u toku prve faze implementacije istraživao način korišćenja ogrevnog drveta u domaćinstvima i ustanovio da samo 1% ispitanog stanovništva koristi pravilno ogrevno drvo. S toga su napravljene preporuke kako ogrevno drvo koristiti pravilno i efikasno.

Šta je sa emisijom suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10) iz kotlova na biomasu? 

Prema međunarodnoj metodologiji koju je razvila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA/EEA air pollutant emission inventory guidebook) za potrebe monitoringa emisija zagađujućih materija u vazduh od strane država članica Konvencije o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima, kao i za potrebe Direktive o graničnim vrednostima nacionalnih emisija Evropske unije, definisani su emisioni faktori za različite vrste goriva, među kojima je i za sagorevanje biomase. Korišćenjem biomase dolazi do emisije PM čestica, čije se smanjenje ostvaruje pravilnim održavanjem i korišćenjem kotlova, ali i sekundarnim metodama kao što je korišćenje tehnologija za smanjenje emisija (cikloni, multicikloni, filteri i ESP), čija efikasnost se kreće u rasponu 85-99.9%. Što se tiče individualnih ložišta, upotreba automatizovanih kotlova na pelet takođe doprinosi smanjenju emisija suspendovanih čestica i emisija drugih zagađujućih materija. Dodatno formiranje sekundarnih suspendovanih čestica u vazduhu je smanjeno korišćenjem biomase s obzirom na manju emisiju azotnih i sumpornih oksida. 

Da li se biomasa koristi u dovoljnom obimu u Srbiji i da li je prepoznata kao jedna od mogućih mera poboljšanja kvaliteta vazduha? 

Biomasa je nedovoljno iskorišćena u Srbiji, iako postoji veliki potencijal u ovom obnovljivom, jeftinom i lokalno dostupnom izvoru energije. Postoji nekoliko dobrih primera primene biomase u sistemima malih mreža za grejanje, kao što je Pirot, Priboj i Mionica, ali je potrebno da veći sistemi kao što su gradske toplane pređu na korišćenje biomase, kako bi se benefit na kvalitet vazduha u lokalnim samoupravama znatno poboljšao. Za sada je biomasa prepoznata kao ekonomski isplativa alternativa fosilnim gorivima, ali njen ekološki aspekt i korist u pogledu poboljšanja kvaliteta vazduha ali i ublažavanja klimatskih promena još uvek nije na zavidnom nivou. Podizanje svesti o ovoj temi, može u velikom broju slučajeva da doprinese kvalitetnijem vazduhu u Srbiji. 

Šta su klimatske promene i kako do njih dolazi? 

Usled povećanja antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG emisije) u atmosferu (izazvanih dejstvom čoveka), dolazi do globalnog zagrevanja atmosfere što za posledicu ima promenu klime. Povećanjem GHG emisija dolazi do povećanja srednje globalne temperature na planeti Zemlji, što uglavnom nepovoljno utiče na živi svet. Do povećanja koncentracija GHG emisija u velikom obimu dolazi usled sagorevanja fosilnih goriva, pri čemu se oslobađa ugljen dioksid, koji je i najprisutniji gas sa efektom staklene bašte. Temperatura na planeti Zemlji je u naglom porastu i u odnosu na preindustrijski period, porasla je za više od 1oC na globalnom nivou. Iako 1oC ne deluje mnogo, promene koje nastaju u klimi, kao i promene u padavinama i ekstremnim vremenskim nepogodama, već su pogubne za određene delove sveta. Kako bi uspeli da sprečimo dalje posledice koje klimatske promene donose, potrebno je ublažiti klimatske promene, smanjenjem GHG emisija i prilagoditi se već nastalim promenama klime.

Koji je zakonodavni i strateški okvir u oblasti klimatskih promena u Srbiji i koje su međunarodne obaveze Srbije u pogledu smanjenja emisija GHG? 

Zakonodavni i strateški okvir u oblasti klimatskih promena u Srbiji je u fazi uspostavljanja, gde su pripremljeni Zakon o klimatskim promenama i Strategija niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom. Zakon, pored definisanja obaveze donošenja Strategije niskougljeničnog razvoja, Koncepta politike prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, definiše i sistem monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija i informacija za oblast klimatskih promena. S druge strane, Strategija niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom definiše put smanjenja emisija GHG do 2030. i 2050. godine na optimalan i ekonomski isplativ način. Određene mere koje su propisane Akcionim planom obuhvataju i povećanu upotrebu biomase u sistemima daljinskog grejanja, čime se doprinosi smanjenju emisija u sektoru energetike. 

Što se tiče međunarodnih obaveza, Republika Srbija je 2015. godine dostavila Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC) svoje Nacionalno utvrđene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (NDCs), čime se obavezala na smanjenje emisija GHG od 9,8% do 2030. u odnosu na 1990. godinu. Prema poslednjim naučnim preporukama, potrebno je smanjiti globalne emisije za najmanje 45% do 2030. godine a dostići ugljeničnu neutralnost do 2050. godine, kako bi se porast srednje globalne temperature održao u granicama Sporazuma iz Pariza. Iz tog, ali i drugih razloga će i Srbija na osnovu analiza iz Strategije niskougljeničnog razvoja revidirati svoje ciljeve i podneti nove NDCs.

Kako biomasa može da doprinese borbi protiv klimatskih promena?

Jedna od najefikasnijih mera borbe protiv klimatskih promena je upotreba obnovljivih izvora (OIE) energije, među kojima spada i biomasa. Iako se sagorevanjem biomase oslobađa određena količina ugljen dioksida, prilikom rasta biomase dolazi do vezivanja ugljen dioksida, tako da je ukupni bilans u emisijama neutralan. S toga je upotreba biomase umesto bilo kog fosilnog goriva izuzetno značajna za smanjenje GHG emisija i ublažavanje klimatskih promena. Pored direktne upotrebe biomase u proizvodnji energije, može pomoći i pospešivanju drugih mera ublažavanja. Održivom upotrebom biomase i samim tim pravilnim održavanjem šuma, uklanjanjem viška drvne mase iz šuma, doprinosi se boljem gazdovanju šuma i povećanju ponora ugljenika. Dodatno se doprinosi manjim emisijama iz otpadnog drveta i rastinja, koje se koristi u energetske svrhe, a čije bi truljenje izazvalo emisije. 

Koje su prednosti upotrebe biomase u sistemima grejanja u odnosu na prirodni gas sa aspekta kvaliteta vazduha i klimatskih promena? 

Prelazak sa upotrebe uglja ili mazuta u sistemima daljinskog grejanja ili malim mrežama za grejanje na prirodni gas može imati dosta prednosti u pogledu smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduh, ali daleko manje na ublažavanje klimatskih promena, s obzirom na velike emisije GHG u odnosu na biomasu, koja je ugljenično neutralna. Prirodni gas se uglavnom koristi kao prelazno rešenje, jer ne predstavlja obnovljiv izvor energije, a u nekim studijama je utvrđeno da emisije metana prilikom ekstrakcije prirodnog gasa su daleko veće od onoga što se do sada smatralo. Pored ekološkog aspekta, tu je i ekonomski aspekt i činjenica da je prirodni gas uvozni energent.  

Šta je povelja gradonačelnika za klimu i energiju i kako lokalne samouprave u Srbiji mogu doprineti borbi protiv klimatskih promena na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou? 

Povelja gradonačelnika za klimu i energiju je inicijativa Evropske unije za pokretanje borbe protiv klimatskih promena na lokalnom nivou (u lokalnim samoupravama), koja se kasnije proširila kao globalna inicijativa. Povelja gradonačelnika trenutno obuhvata više od 10.000 lokalnih i regionalnih vlasti u 60 zemalja sveta. Glavni cilj ove inicijative je dobrovoljni doprinos smanjenju emisija GHG, koji doprinosi ostvarivanju nacionalnih ciljeva ali i globalnoj borbi protiv klimatskih promena. Učešće u ovoj inicijativi obavezuje jedinice lokalne samouprave da nakon dve godine od pridruživanja dostave Akcioni plan održive energetike i klime (SECAP), koji treba da definiše put ka smanjenju emisija GHG od najmanje 40% do 2030. godine. Pored toga lokalne samouprave trebaju da imaju i procenu rizika i ranjivosti na izmenjene klimatske uslove, što im dodatno može pomoći u prilagođavanju na buduće ali već nastale promene klime. Učešćem u inicijativi i izradom SECAP-a lokalne samouprave mogu dobiti šansu za apliciranje za sredstva mnogobrojnih fondova za finansiranje predviđenih mera ublažavanja i prilagođavanja, čime će direktno doprineti boljem životnom standardu građana, održivoj energetskoj tranziciji i borbi protiv klimatskih promena kako na lokalnom, tako i na nacionalnom i globalnom nivou. 

Dokumenta: