Koji su razlozi za implementaciju projekta malog sistema daljinskog grejanja?
Najčešći razlozi zbog kojih lokalna samouprava treba da razmotri modernizaciju sistema grejanja javih objekata i prelazak na korišćenje biomase za grejanje su sledeći:
Prestanak rada postojećeg kotla i nemogućnost popravke
Dotrajao kotao, česte intervencije i skupo održavanje
Nizak koeficijent korisnog dejstva postojećeg kotla
Ekonomska neisplativost daljeg korišćenje postojećeg kotla
Ekološki neprihvatljiv energent
Narušen termički komfor korisnika
Skup energent (lož ulje, mazut)
Prednosti korišćenja biomase za grejanje objekata su sledeći:
Smanjenje zagađenja vazduha
Poboljšanje zdravlja lokalnog stanovništva
Lokalno snabdevanje energentom
Povećanja udela obnovljivih izvora energije
Manje pepela i čvrstih ostataka
Jeftiniji energent, racionalno trošenje budžeta lokalne samouprave
Lakša mogućnost priključivanja na mrežu
Automatizovan i fleksibilan sistem
Omogućen režim rada 24h/7
Prilikom razmatranja ideje implementacije projekta malog sistema daljinskog grejanja potrebno je uključiti lokalno stanovništvo i razgovarati sa budućim korisnicima. Potrebno je obrazložiti povoljnosti uvođenja ovakvog projekta, kako bi na taj način dobili podršku javnog mnjenja.
Odakle početi sa projektom?
Pre svega treba se informisati o karakteristikama malog sistema daljinskog grejanja i o biomasi kao energentu. Takodje, treba se upoznati sa koracima koji su potrebni da se preuzmu pilikom implementacije projekta, koje možete pročitati u vodiču „STANDARDIZOVANI MODEL MALOG SISTEMA DALJINSKOG GREJANJA JAVNIH OBJEKATA „.
Ukoliko je moguće, preporučiljivo je posetiti primere dobre prakse, odnosno mesta u Srbiji u kojima su izgrađeni sistemi grejanja na biomasu.
Takođe, pored razmatranja teme izgradnje malog sistema daljinskog grejanja na bazi biomase, neophodno je razmotriti mere povećanja energetske efikasnosti objekata koji se planiraju obuhvatiti projektom. Povećanjem energetskog razreda objekata obuhvaćenim projektom dolazi do smanjenja njihovog toplotnog konzuma, pa samim tim i smanjenja potrebne snage kotlova na biomasu. Novi sistem grejanja integrisan sa merama energetske efikasnosti zahtevaće manju količinu energenta, što dodatno dopinosi očuvanju životne sredine i smanjenju operativnih troškova grejanja.
Pogodno je, na samom početku, formirati projektni tim koji će se dalje baviti ovom temom, odnosno implementacijom i monitoringom projekta.
Kako biti siguran da postoji dovoljno biomase u okruženju?
Kako bi bili sigurni da u relativnoj okolini (preporuka je do 50 km) postoji dovoljno biomase za planirani sistem grejanja, preporučljivo je odraditi Studiju potencijala i logistike nabavke biomase. Pored informacije o dostupnim količinama biomase, studija treba da prikaže sve potencijalne proizvođače i dobavljače različitih vrsta biomase u okruženju. Pogodno je razgovarati sa potencijalnim dobavljačima i informisati se o ceni, uslovima nabavke i eventualnom proširenju proizvodnje za potrebe novog sistema grejanja. Takođe, preporučljivo je da lokalna samouprava razmotri opciju samostalne proizvodnje potrebne biomase. Ova opcija bi podrazumevala da Javno komunalno preduzeće prikuplja biomasu od orezivanja biljaka, čišćenja puteva, rečnih tokova i parkova, a da lokalna samouprava uloži sredstva u potrebnu opremu za dalju proizvodnju biomase u finalnom obliku. Tema samostalne proizvodnje biomase može biti deo studije, gde bi se razmotrili ekonomski parametri i isplativost ulaganja u potrebnu opremu.
Kako osigurati potreban kvalitet biomase?
Dobro definisan kvalitet biomase, u skladu sa izabranom opremom, i konstanta kontrola kvaliteta su neophodni koraci kako bi se obezbedio nesmetan rad sistema grejanja. Sa tim ciljem potrebno je najpre dobro definisati ugovor o nabavci biomase, gde bi se pored standarnih stavki uvele i kaznene mere za svaki propust ili odstupanje od ugovorenog kvaliteta. U slučaju lošijeg kvaliteta dobavljač treba da razliku u toplotnoj moći energenta kasnije nadomesti. Prilikom pisanja uslova za javnu nabavku energenta, treba voditi računa da pored propisanog kvaliteta, ponuđač može obezbediti i zahtevane količine u propisanom vremenu. Ukoliko dobavljač ne dostavi sirovinu na vreme, potrebno je imati alternativne dobavljače, s tim da razliku u ceni mora nadoknaditi prvi dobavljač.
Takođe, neophodno je i obučiti radnike na prijemu robe za brzu kontrolu kvaliteta drvne sečke. Brza kontrola kvaliteta podrazumeva proveru dva parametra: distribuciju veličine čestica i sadržaj vode. Za ove analize neohodno je nabaviti jednostavnu opremu i predvideti prostor za njeno smeštanje.
Koji su načini finansiranja ovakvih projekata?
Na osnovu izabranog tehničkog rešenja, potrebno je pronaći odgovarajući model finansiranja projekta. Lokalnoj samoupravi na raspolaganju su različiti izvori finansiranja poput:
Kreditna sredstva - kreditna sredstva razvojnih banaka (Nemačka razvojna banka - KfW, Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD, Evropska investiciona banka – EIB) koja se plasiraju preko kredita komercijalnih banaka,
Bespovratna sredstva - Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima (KUJU), Budžetski fond pri Ministarstvu rudarstva i energetike, Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, različite donatorske organizacije,
Javno privatno partnerstvo – u saradnji sa privatnim investitorima, i
Sopstvena sredstva - iz budžeta lokalnih samouprava.
Koje su sve vrste tehničke dokumentacije potrebne?
Nakon donošenja odluke skupštine lokalne samouprave o pokretanju projekta izgradnje malog sistema daljinskog grejanja javnih objekata, zasnovane na prethodnim studijama potencijala biomase i studijama izvodljivosti, kreće se sa pripremanjem potrebne tehničke dokumentacije.
Potrebno je pripremiti sledeću tehničku dokumentaciju:
Idejno rešenje – Predstavlja tehničku dokumentaciju koja se izrađuje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova.
Idejni projekat - Predstavlja Idejno rešenje usklađemo sa izdatim Lokacijskim uslovima.
Projekat za građevinsku dozvolu - Predstavlja tehničku dokumentaciju koja se izrađuje za potrebe pribavljanja građevinske dozvole. Projekat za građevinsku dozvolu podleže obaveznoj tehničkoj kontroli.
Studija procene uticaja na životnu sredinu – Potreba i obim ove dokumentacije definiše se u Lokacijskim uslovima. Saglasnost na studiju neophodna je za pribavljanje odobrenja za izgradnju, odnosno prijavu početka radova. Nije neophodna za postrojenja snage manje od 1MW.
Projekat za izvođenje radova - Izrađuje se za potrebe izvođenja radova na građenju postrojenja za proizvodnju i distripbuciju toplote.
Projekat izvedenog stanja - Projekat izvedenog objekta se izrađuje za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korišćenja i održavanja postrojenja. Projekat izvedenog stanja je projekat za izvođenje radova sa unetim izmenama nastalim u toku građenja objekta.
Koje sve dozvole je potrebno ishodovati? Koju dodatnu dokumentaciju je potrebno pribaviti?
Potrebno je pribaviti i ishodovati sledeću dokumentaciju i dozvole:
Informacije o lokaciji – Pribavljanje informacija o lokaciji nije zakonska obaveza, ali je preporuka. Za potrebe izrade idejnog rešenja neohodno je napraviti uvid u važeće planske akte, pri čemu je pribavljanje informacija o lokaciji jedan od načina.
Lokacijski uslovi – Dokument sadrži sve urbanističko-tehničke i druge uslove potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje radova. Postoji mogućnost izdavanja negativnih lokacijskih uslova, ukoliko se dostavi idejno rešenje koje nije u skladu sa urbanističkim planom.
Energetska dozvola – Ishodovanje energetske dozvole je neophodno za postrojenja snage preko 1 MW. Energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno privatno partnerstvo i koncesije.
Građevinska dozvola – Ishodovanje građevinske dozvole je neophodno za početak izvođenja radova. Građenju objekta se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijave građevinskih radova.
Upotrebna dozvola - Nakon završetka probnog rada izgrađenog sistema grejanja, od najmanje 15 dana, pristupa se ishodovanju upotrebne dozvole.
U kom trenutku je neophodna eksterna tehnička pomoć prilikom realizacije projekta? Koji faktori mogu otežati realizaciju projekta?
U osnovi lokalna samouprava se može odlučiti za jedan od tri pristupa realizaciji projekta:
„Ključ u ruke“, u kojem se ceo proces, od ideje do realizacije, poverava konkretnom izvršiocu/konzorcijumu.
„Korak po korak“, koji zahteva veće angažovanje zaposlenih u lokalnoj samoupravi, odnosno izabranog projektnog tima.
Kombinacija prethodna dva pristupa, koji je najčešće primenjen u praksi.
Za potrebe izrade studije potencijala i logistike biomase, kao i studije izvodljivosti, na osnovu procene zaposlenih u lokalnoj samoupravi, moguće je angažovanje eksternih eksperata. Ove studije su namenjene za donošenje odluke o pokretanju konkretnog projekta.
Za potrebe izrade projektno tehničke dokumentacije neophodno je angažovati privredno društvo, koje je upisano u registar privrednih subjekata za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa odgovarajućim licencama. Takođe, neophodno je angažovanje tehničke kontrole, kojoj podleže projekat za građevinsku dozvolu, kao i stručnog nadzora pri izvođenju radova.
Faktori koji mogu otežati realizaciju projekata izgradnje malog sistema daljinskog grejanja su:
Nedostak novca za projektnu dokumentaciju i za izvođenje
Nedostak stručnog kadra u lokalnoj samoupravi
Neusklađenost dokumenata lokalne samouprave
Nedefinisana upravljačka struktura na lokalu
Nepostojanje Lokalne sektorske strategije, strategije održivog razvoja, integrisanihsektorskih akcionih planova energetika i klimatske promene
Inertnost po pitanju donošenja i izmena lokalnih dokumenata
Neadekvatno pozicioniranje energetskog menadžera
Nepostojanje multidisciplinarnog tima
Preopterećenost ključnih osoba na lokalu
Koje su osnovne specifičnosti kotlova na biomasu?
Osobine sagorevanja biomase su takve da je rad kotla optimalan kada radi u nominalnom režimu. Svaka promena snage je daleko sporija u odnosu na gas i mazut. Kotlovi na gas i mazut lako mogu raditi u rasponu snaga 30 – 100 % dok je taj raspon u slučaju biomase 60 – 100 %. Drugim rečima, kotlovi na biomasu se teže prilagođavaju konzumu u odnosu na kotlove na gas ili mazut. Posebno treba imati u vidu da je režim čestog paljenja i gašenja kotla na biomasu vrlo nepovoljan.
Stoga, treba razmotriti mogućnost što dugotrajnijeg kontinualnog rada kotla u režimu bliskom nominalnom. Ovo se može obezbediti sa jedne strane uvođenjem i treće smene (da bi rad kotla bio kontinualan i izbeglo paljenje/gašenje na dnevnom nivou) i sa druge korišćenjem akumulatora toplote većeg kapaciteta od uobičajenog.
Uvođenje akomulatora većeg kapaciteta bi omogućilo prihvatanje značajnije količine toplote, kada kotao daje više toplote od potrebe konzuma, i dalju mogućnost isporučivanja toplote konzumu, kada je konzumu potrebna veća količina toplote od one koju kotao može da generiše. Na ovaj način akumulator toplote smanjuje učestanost paljenja i gašenja kotla.
Kako osigurati nesmetan rad novog sistema za gejanje?
Nakon završetka radova i prijema energenta potrebno je sistem pustiti u režim probnog rada. Režim probnog rada traje najmanje 15 dana, a najduže do kraja tekuće grejne sezone. U njemu se beleže najmanje sledeći parametri rada: vreme dostizanja željene temperature u objektima priključenim na mrežu, brzina sagorevanja biomase i brzina punjenja akumulatora toplote.
Nakon završetka probnog rada pribavlja se upotrebna dozvola, nakon njenog pribavljanja počinje se sa redovnom isporukom toplote. Pred istek garantnog roka potrebno je napraviti ugovor za održavanje opreme u vangarantnom roku.
Kako bi se osiguralo pravovremeno uklanjanje kvara i smanjio prekid u radu sistema, u ugovoru za održavanje opreme je važno odrediti rok u kojem je serviser dužan da otkloni nedostatke.
Takođe, neke operativne prakse mogu smanjiti vreme potrebno za održavanje sistema grejanja na biomasu:
Upotreba visokokvalitetnog energenta koja je na odgovarajući način navedena u tehničkim specifikacijama
Sprovođenje redovnih kontrola i servisa
Izbegavanje kratkog ciklusa rada (gde se bojler uključuje samo u kratkim razdobljima pre isključivanja).