Osnovni saveti

Nekoliko je osnovnih načina na koje je moguće informisati se o izvorima sredstava, i nekoliko izvora pomoću kojih možete pravovremeno biti informisani o raspoloživim i dostupnim sredstvima za finansiranje projekata i tako stalno biti u toku:

• Prelistajte naš vodič – potrudili smo se da u njega ubacimo sve relevantne izvore finansiranja, tako da na jednom mestu damo pregled svega onoga što može biti relevantno. Pored pregleda raspoloživih izvora finansiranja i javnih poziva za finansiranje projekata, sadrži i okvirni kalendar dešavanja i linkove za svaki pojedinačni program koji vam mogu koristiti, a koje treba pratiti redovno, jer se informacije često ažuriraju.
• SIPRU vodič – ovaj vodič je jedna od obuhvatnijih lista svih donatora u Srbiji, i u njemu svako može da pronađe nešto za sebe. Dostupan je na adresi socijalnoukljucivanje.gov.rs/vodic/vodic2015.
• Vodič kroz potencijalne izvore finansiranja Građanskih inicijativa – dostupan na adresi vodic.gradjanske.org
• Ministarstva – redovno posećujte sajtove ministarstava koji se bave sektorima koji vas zanimaju. Posle nekog vremena biste mogli da uvidite da li postoje određeni periodi kada se otvaraju konkursi i da vam ovaj vid informisanja postane još jednostavniji.
• Pokrajinski sekretarijati – ukoliko je vaša organizacije registrovana i deluje u Vojvodini pratite pokrajinske sekretarijate relevantne za vaš sektor jer se svake godine određena količina novca izdvaja za projekte. Kao i sa ministarstvima, s vremena ne vreme posetite njihove sajtove.
• Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom – pored konkursa i izvora finansiranja na internet prezentaciji Kancelarije otkrićete dosta korisnih informacija i linkova.
  Pogledati za više.
• Ministarstvo za evropske integracije – ukoliko želite da aplicirate sa svojim projektom na neki od EU fondova krenite sa informisanjem odavde. Tu ćete naći dosta korisnih linkova koji će vas odvesti dalje.
  Pogledati za više.

Najčešća pitanja i odgovori

1. Koji program ili izvor finansiranja je odgovarajući za konkretan projekat?

Svaki pojedinačni projekat nosi sa sobom niz specifičnosti. Pri odabiru konkretnog izvora finansiranja, morate imate u vidu specifičnosti sopstvenog projekta i prema tome se opredeliti. Pokušajte da date odgovore na nekoliko ključnih pitanja za identifikaciju relevantnog “finansijskog alata”:

• Da li organizacija iz Srbije može učestvovati u konkretnom programu/projektu i da li joj je dozvoljeno učešće u svojstvu vodeće organizacije ili samo kao partneru na projektu?
• Da li je organizacija / preduzeće “eligible” za dati program ili izvor finansiranja u smislu načina organizovanja i njenog pravnog statusa?
• Da li su konkretne projektne aktivnosti organizacije / preduzeća “eligible”?
• Kakav je vremenski okvir apliciranja i realizacije i kako se to uklapa u dinamiku konkretnog projekta?
• Koji tip finansijske pomoći se može dobiti, i/ili u kojem iznosu, kolika je stopa sopstvenog učešća?

2. Koliko je vremena potrebno za dobijanje sredstava?

Svaki projekat ima neku sopstvenu dinamiku. Za implementaciju projekta vrlo je važno na vreme znati u kom roku se sredstva odobravaju. Zato je neophodno obavezno proveriti dinamiku evaluacije prijava za konkretni program, kao i maksimalno/minimalno dozvoljeno trajanje projektnih aktivnosti i kako se to uklapa sa dinamikom razvoja projekta.

3. Kakva finansijska sredstva su na raspolaganju i u čemu je osnovna razlika?

Osnovna podela finansijskih izvora mogla bi se napraviti na komercijalna i nekomercijalna sredstva. Komercijalna sredstva odobravaju komercijalne banke. U našoj zemlji sledeće banke imaju kreditne linije za projekte bioenergije: Erste Bank a.d. Novi Sad, UniCredit Bank Srbija a.d., ProCredit Bank a.d. Beograd, Sberbank Srbija a.d., Komercijalna banka a.d. Beograd. Ova sredstva su dostupnija u smislu dinamike, a procedure nisu tako duge i komplikovane kao kod nekomercijalnih izvora finansiranja. Međutim, ova sredstva imaju svoju cenu (kamate), a uglavnom je neophodno dati i značajna sredstva obezbeđenja.

Nekomercijalna sredstva su subvencionisani krediti i grantovi domaćih i inostranih programa i što se cene tiče, uglavnom su povoljnija od komercijalnih, ali dinamika njihovog odobravanja, kao i procedure mogu biti značajna prepreka u smislu vremenskog trajanja i obima neophodne dokumentacije.

4. Da li se opredeliti za domaće ili internacionalne izvore finansiranja?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od svakog konkretnog projekta, njegovog nosioca i neophodnog budžeta. Kod domaćih izvora finansiranja, procedure su, po pravilu nešto jednostavnije. Inostrani izvori finansiranja su brojniji, često je moguće dobiti značajno veća sredstva, ali su procedure dugotrajnije i komplikovanije, a uglavnom se sprovode na engleskom jeziku. Od domaćih izvora finansiranja najznačajniji su Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, odnosno za organizacije sa teritorije AP Vojvodine - Uprava za kapitalna ulaganja. Sredstva iz domaćih izvora uglavnom su nepovratna – grant.

Najznačajniji internacionalni izvori finansiranja bioenergetskih projekata su Evropska investiciona banka (EIB), Razvojna banka Saveta Evrope (CEB), Razvojna banka KfW, Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) i donatorski programi EU. U slučaju banaka, sredstva koja se mogu dobiti su značajna, ali su uglavnom u formi kredita, a same procedure mogu biti dugotrajne i komplikovane. U slučaju donatorskih programa, situacija je od programa do programa različita, sredstva su uglavnom nepovratna, ali se sredstva dodeljuju po javnim pozivima koji imaju svoju dinamiku, kao i specifične ciljeve i prioritete, koji ne moraju nužno da se poklapaju sa konkretnim projektom.

5. Povratna ili nepovratna sredstva?

Sa aspekta troškova realizacije projekta, svakako je povoljnije, ukoliko je moguće, obezbediti grant (nepovratna sredstva). Međutim, grantovi se dodeljuju, uglavnom, po javnim pozivima za finansiranje projekata, koji su vremenski određeni (nisu stalno na raspolaganju) i uvek imaju svoje specifične zahteve i ciljeve, kojima nije uvek jednostavno odgovoriti. Takođe, za dobijanje grantova neophodno je obezbediti i sopstveno učešće, kao i sredstva za tzv. prefinansiranje (neophodno je sopstvenim sredstvima izfinansirati projekat, a tek po njegovom okončanju donator uplaćuje sredstva), što u mnogim slučajevima može iziskivati dodatne troškove i napore. Drugim rečima, ni nepovratna sredstva nisu baš besplatna, pa bi sve to trebalo imati u vidu pre donošenja odluke za koju vrstu izvora finansiranja se opredeliti.

6. Koji je osnovni uslov za dobijanje sredstava za finansiranje projekta

Bez obzira za koji izvor finansiranja ćete se opredeliti, skoro svi imaju jedan nužan i neophodan uslov – postojanje tehničke dokumentacije. Ovo podrazumeva, uglavnom, postojanje kompletne dokumentacije do nivoa dozvole za gradnju. Zbog toga, kada se planira realizacija nekog projekta, neophodno je na vreme pripremiti svu potrebnu tehničku dokumentaciju, što uključuje i rešavanje imovinskih odnosa i obezbeđenje svih neophodnih dozvola.

7. Najznačajniji izvori finansiranja za JLS

Najznačajniji izvori finansiranja bioenergetskih projekata za jedinice lokalne samouprave su:

Domaći izvori:

• Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti
• Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima
• AP Vojvodina - Uprava za kapitalna ulaganja
• Program EU Pro
• Projekat “Podrška Kraljevine Norveške razvoju Zapadnog Balkana - Norveška za vas”
• Telenor Fondacija

Međunarodni izvori:

• Evropska investiciona banka (EIB)
• ELENA
• Evropski fond za strateška ulaganja (EFSI)
• Razvojna banka Saveta Evrope (CEB)
• Razvojna banka KfW
• Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF)
• LIFE Program
• Evropska klimatska inicijativa (EUKI)
• Horizon 2020
• Grantovi EEA i Norveške
• Dunavski transnacionalni program (DTP)
• Jadransko-jonski transnacionalni program (ADRION)
• Programi prekogranične saradnje

Za detalje o svim ovim izvorima finansiranja pogledajte vodič „Izvori finansiranja bioenergetskih projekata za javni sektor“ u kome možete pronaći detaljne informacije o svakom od njih.

8. Najznačajniji izvori finansiranja za biznis sektor

Najznačajniji izvori finansiranja bioenergetskih projekata za biznis sektor su:

Domaći izvori:

• Garancijski fond Vojvodine
• EU Pro Program

Međunarodni izvori:

• Evropska investiciona banka (EIB)
• ELENA
• Evropski fond za strateška ulaganja (EFSI)
• Razvojna banka Saveta Evrope (CEB)
• Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF)
• LIFE Program
• Horizon 2020
• Grantovi EEA i Norveške

Za detalje o svim ovim izvorima finansiranja pogledajte vodič „Izvori finansiranja bioenergetskih projekata za biznis sektor“ u kome možete pronaći detaljne informacije o svakom od njih.

9. Najznačajniji izvori finansiranja za organizacije civilnog društva

Najznačajniji izvori finansiranja bioenergetskih projekata za organizacije civilnog društva su:

Domaći izvori:

• EU Pro
• Telenor Fondacija

Međunarodni izvori:

• LIFE Program
• Evropska klimatska inicijativa (EUKI)
• Horizon 2020
• Grantovi EEA i Norveške
• Dunavski transnacionalni program (DTP)
• Jadransko-jonski transnacionalni program (ADRION)
• Programi prekogranične saradnje

Za detalje o svim ovim izvorima finansiranja pogledajte vodič „Izvori finansiranja bioenergetskih projekata za civilni sektor“ u kome možete pronaći detaljne informacije o svakom od njih.

Sve relevantne dokumente možete pogledati na strani Publikacije.