OD OTPADA KA ENERGIJI


Objavljeno : 25.09.2020

Kako je moguće dobiti energiju od otpada?

Nakon prethodno sprovedenih koraka hijerarhije upravljanja otpadom (prevencije, ponovne upotrebe i reciklaže), otpad je moguće koristiti i za proizvodnju energije i to na više načina. Prvi je njegovo spaljivanje/insineracija u procesima proizvodnje električne i/ili toplotne energije. Drugi je njegova upotreba u biogasnim postrojenjima za proizvodnju biogasa (od koga se kasnije može proizvoditi i električna, ali i toplotna energija). Treći je njegova upotreba kao alternativnog goriva u procesima proizvodnje cementa. 

Zbog čega je važno otpad koristiti za proizvodnju energije?

Korišćenjem otpada kao sirovine u proizvodnji energije, izbegava se upotreba novih prirodnih resursa, prevashodno fosilnog porekla, čime se smanjuje pritisak na životnu sredinu. Takođe, ovakvim načinom postupanja, prevenira se deponovanje otpada, čime se produžava životni vek postojećih deponija i izbegava izgradnja novih, uz istovremeno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Na kraju, upotrebom otpada u energetske svrhe podstiče se ekonomska aktivnost jedne zemlje, jer se konkurentnost njene privrede podiže na viši nivo (ovo je posebno primetno u cementnoj industriji koja otpadom menja skuplje energente, poput petrolkoksa, gasa i mazuta). 

Kakvi su uticaji spaljivanja otpada na životnu sredinu?

Svaka aktivnost koju čovek sprovodi u životnoj sredini ima uticaja na istu. Tako i spaljivanje otpada nije potpuno bezopasan proces. Ipak, ako se preduzimaju sve mere koje zakoni iz ove oblasti propisuju, onda su i uticaji značajno manji. Npr. ukoliko se iz otpada izdvoje sve sekundarne sirovine i za upotrebu u cementnoj industriji, koristi samo onaj deo (tzv. "laka frakcija") koji nije moguće drugačije iskoristiti, pritom uz adekvatne sisteme filtracije na postrojenjima, onda je uticaj njegove upotrebe na životnu sredinu manji nego što je trenutni uticaj koji imaju spaljivanja konvencionalnih fosilnih goriva (petrolkoksa, lignita, mazuta). Inače, otpad se spaljuje u postrojenjima na izrazito visokim temperaturama (od 1.500-2.000 oC), čime se postiže potpunije sagorevanje materijala i maksimalno smanjuju štetni efekti po životnu sredinu, što nije slučaj kada se otpad zapali na deponijama ili u privatnim posedima (što je čest slučaj u našoj zemlji). Zbog svega navedenog spaljivanje otpada u strogo kontolisanim uslovima i po propisanim pravilima, nema štetniji uticaj na životnu sredinu, od uticaja koji se trenutno ostvaruje pri postojećem načinu zbrinjavanja.  Ipak, da bi se ova vrsta tretmana otpada uopšte mogla uzeti u razmatranje, potrebno je insistirati na prethodnom poštovanju, Zakonom definisane, hijerarhije upravljanja otpadom, koja ovaj vid tretmana svrstava na predzadnje mesto, odmah ispred deponovanja.