Šta je primarna selekcija otpada i kako se sprovodi?
Primarna selekcija podrazumeva razdvajanje otpada na njegovom mestu nastanka. Primarno se mogu razdvajati različite vrste otpada, a najosnovnija je tzv. "mokra-suva" podela. Pod "mokrom" frakcijom se podrazumeva sav bio-razgradivi otpad, koji vremenom menja svoja svojstva, samim tim i upotrebnu vrednost (otpad biljnog i životinjskog porekla, ostaci od hrane, pepeo...). Pod "suvom" frakcijom se podrazumeva sav čvrsti otpad, a prevashodno onaj ambalažnog porekla (plastika, karton, tetrapak, aluminijumske konzerve, PET, folije...). Primarnu selekciju je moguće sprovoditi u domaćinstvu, u kancelariji, u proizvodnom pogonu, u školi, na javnim površinama, u sportskim objektima, tačnije na svakom mestu gde se otpad stvara.
Šta je potrebno za sprovođenje primarne selekcije otpada?
Da bi se razdvajanje otpada na mestu nastanka sprovelo na najefikasniji način, potrebno je imati adekvatnu infrastrukturu, koja često nije ni skupa ni komplikovana. Naime, najvažnije je obezbediti da se otpad odvojeno odlaže u nepropusne posude (kese, džakove, kante, kontejnere), a zatim i da se obezbedi odvojeno preuzimanje i transport ovako selektovanog otpada, kako bi se izbeglo mešanje pojedinačnih frakcija (traktori, kamioni, dr. prevozna sredstva poput manjih kamioneta, kombija i sl). Na kraju, samo je jedno važno - da primarno selektovani otpad razdvojen dođe do centra za sekundarnu selekciju, gde se vrše njegovi dalji tretmani (izdvajanje za dalju prodaju reciklažnoj industriji, kompostiranje, proizvodnja alternativnog goriva ili deponovanje).
Zašto je važno primarno selektovati otpad?
Razdvajanje otpada na mestu nastanka dovodi do sprečavanja njegovog mešanja, koje prouzrokuje međusobnu kontaminaciju, a samim tim i direktno utiče na efekte kasnijih tretmana otpada. Tzv. "suva" frakcija ukoliko ostane neuprljana može da se kvalitetnije valorizuje na tržištu sekundarnih sirovina i reciklažne industrije, čime se celokupan proces upravljanja otpadom čini isplativijim i efikasnijim. Sa druge strane, tzv. "mokra" frakcija ukoliko je homogena i "čista", omogućava efikasniju upotrebu u naknadnim tretmanima, poput kompostiranja i/ili proizvodnje električne/toplotne energije u biogasnim postrojenjima. Na ovakav način i jedna i druga frakcija dobijaju svoju punu upotrebnu vrednost i u manjem procentu završavaju na deponijama, čime se produžava njihov vek trajanja i odlaže potreba izgradnje novih, dok se sa druge strane, ostvaruju veći ekonomski efekti za komunalne sisteme, koji se na taj način mogu dodatno modernizovati i razvijati.